RT: Dalje od dolara: Srbija i Filipini se pridružuju globalnom lovu na zlato

30.05.2019. god.

Još dve zemlje, Srbija i Filipini, povećale su svoje nacionalne zlatne rezerve. Zemlje prate globalni trend drugih centralnih banaka koje akumuliraju zlatne poluge u koraku koji se vidi kao udaljavanje od standarda američkog dolara.

Beograd će povećati svoje zlatne rezerve sa 20 na 30 tona do kraja ove godine, navodi srbska medijska kuća "Večernje novosti". U saopštenju se navodi da zemlja planira da poveća svoje zalihe zlata na 50 tona do kraja 2020. godine kao bezbednosnu meru. Statistika Narodne banke Srbije pokazuje da su devizne rezerve trenutno vredne 11 milijardi evra.

Odluka o povećanju rezervi zlata usledila je nakon sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa delegacijom MMF-a. Predstavnici fonda su predsedniku saopštili da odobravaju kupovinu zlata, ako se uklopi u strategiju Srbije za povećanje deviznih rezervi.

Centralna banka Filipina objavila je prošle srede da je usvojen zakon kojim se mali rudnici od prodaje banci oslobađaju akciza i poreza na prihod. Taj potez je objašnjen kao način za jačanje deviznih rezervi zemlje i sprečavanje krijumčarenja.

Prema Rojtersu, mali rudnici su pronašli način da zaobiđu poreze uvedene 2011. godine prodajom zlata na crnom tržištu. Zakon im daje pravo da prodaju svo proizvedeno zlato Centralnoj banci po cenama na svetskom tržištu. Zalihe zlata na Filipinima ostale su nepromenjene na oko 198 tona i u prvom kvartalu 2019. i u četvrtom kvartalu 2018. godine. Zlato je činilo skoro deset posto bruto međunarodnih rezervi zemlje od 83,96 milijardi dolara krajem aprila.

Zemlje širom sveta gomilaju zlatne poluge u pokušaju da diversifikuju svoje devizne rezerve što dalje od američkog dolara.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ukupna neto kupovina od strane centralnih banaka je dostigla najviši nivo, odnosno porasla je za 68% u odnosu na prethodnu godinu na 145,5 tona.

Globalni trend predvode Rusija i Kina. Ranije ovog meseca, Svetski savet za zlato je saopštio da je neto kupovina zlata od strane ruske Centralne banke bila najveća u prvom kvartalu 2019. godine.

U isto vreme, Moskva je dramatično smanjila svoje udjele u trezorima SAD-a kao deo dedolarizacijskih planova zemlje. Šesti po veličini svetski imalac zlata, Kina, kupila je 33 tone zlata u prvom kvartalu ove godine.

Indija takođe prati ovaj trend, kupivši do sada 8,2 tona žutog metala. Banka Indije je 2018. godine kupila 42,3 tone zlata, te trenutno ima 608,7 tona žutog metala, što čini oko sedam posto deviznih rezervi zemlje.

Izvor: Vostok / RT

Izvor
foto: © Reuters / Leonhard Foeger / RT/ vostok.rs